Evolucija je tokom miliona godina, snabdela organizam moćnim štitom za odbranu napada spolja - IMUNITETOM.
Životna sredina je veliki izazov i opasnost za čoveka počev od rođenja. Najmanji problem su mehaničke povrede. Međutim, okruženje je na svakom mestu u svakom momentu prepuno najrazličitijim izazivačima bolesti, a to su pre svega virusi, mikroorganizmi1 (bakterije, gljive i praživotinje) i jaja, najčešće crevnih, parazita, kao i insekti (komarci, krpelji,…) koji su prenisioci patogena, a i neke divlje i pitome životinje - sisari (pacovi, lisice, goveda, ovce,…), kao i kućni ljubimci o čijem se zdravlju nedovoljno vodi računa (psi, mačke,…).
Nije samo navedeno breme sa kojim se čovek svakodnevno sreće. Pojava alergija na prirodne agense - alergene, kao što su polen, životinjska dlaka, voće i povrće, ali i druge namirnice (mleko, jaja,…), sve više i češće problematzuju svakodnevni život. Niz veštačkih proizvoda poput lekova, deterdženata, sintetičkih tkaknina, dakle proizvoda u masovnoj upotrebi izazivaju po život opasne alergije.
Nažalost, ovom grubom nabrajanju nije kraj, pošto je, pre svega zagađeni vazduh, sa hiljadama najrazlićitijih supstanci, koje ne samo da izazivaju niz bolesti, već su i otrovi i imaju neželjeno dejstvo na genetički material (mutageni, teratogeni,…), kao i voda i zemljište, dakle i hrana, što sve čini stalne udare na organizam i zdravlje.
Evolucija je tokom miliona godina, snabdela organizam moćnim štitom za odbranu napada spolja - IMUNITETOM.
Imunitet obezbedjuje IMUNSKI SISTEM, kompleksni deo organizma.
Svakako da postojeći imunitet nije apsolutna zaštita od svih navedenih opasnosti koje su svuda oko nas. Ni od svih bolesti, pogotovo infektivnih (dečija paraliza, tuberkuloza, male boginje, veliki kašalj, grip, virusni hepatitis - žutica „B“,...) koje izazivaju navedeni biološki agensi, imunski sistem ne može da zaštiti, zbog čega se pribegava veštačkoj imunizaciji - vakcinacijii pomoću vakcina, koje uz antibiotike predstavljaju najveći doprinos medicine i nauke u poslednjih skoro 230 godina.
Svakako da imunski sistem ne štiti od svih vrsta navedenih opasnosti, ali uvek reaguje na te izazove, kao što su alergijske reakcije („koprivnjače“ i slične neprijatne, a nekad i fatalne senzacije) ili u slučaju toksičnih supstanci narušava se imuni sistem i opada imunitet.
Jednostavno, imunitet se može definisati kao složen biološki sistem sposoban da prepozna i prihvati sve što je deo organizma, a da prepozna i odbaci sve što je organizmu strano, a najvažnije je izazivače zaraznih bolesti!
Treba naglasiti na je imunski sistem nosilac imuniteta organizma čoveka, koji je izuzetno složen i fascinantno multipotentan. Limfni sistem, koji se sastoji od limfnih žlezdi-čvorova2 povezanih limfnim kanalima poput krvnih sudova, koji dosežu do svakog dela tela, kroz koje cirkuliše limfa, bezbojna telesna tečnost slična krvnoj plazmi i sadrži samo bela krvna zrnca-leukocite. Limfa je posrednik između krvi i drugih tkiva. Komponente imunskog sistema su i slezina, jetra i koštana srž.
Organizam čoveka poseduje UROĐENI imunitet, koji je nespecifičan i posreduje u mehanizmima rane odbrane organizma od infekcija i stiče se rođenjem. Ovaj tip odbrane je uvek prisutan kod zdravih osoba spreman da spreči ulaz izazivača bolesti (antigen) i da brzo-u prvih do oko 12 h pa do oko 3 dana eliminiše mikroorganizme koji su dospeli u tkiva domaćina. Nespecifičan jer nije usmeren na određeni patogen. Posle imunološke reakcije NEMA MEMORIJE-ne ostaje pamćenje na konkretni antigen. Neki mehanizmi sprečavaju prodiranje antigena u organizam (površinska-epitelna barijera), dok su drugi usmereni na neutralisanje (sistem komplementa- specifičnih proteina u cirkulaciji koje generiše jetra i uništenog antigena), proždiranje (bela krvna zrnca-fagociti-što na klasičnom grčkom znači oni koji proždiru) i ubistvo (dejstvo „prirodnih ćelija ubica“3) infektivnog agensa.
STEČENI imunitet (poznat i kao imunitet u užem smislu) razvija se sporije i obezbeđuje kasniju, ali još efikasniju zaštitu od infekcije. To su specifični imuni odgovori protiv određenog biološkog agensa koji je u dospeo u organizam. Stiče se prethodnim kontaktom sa antigenom-prirodna otpornost ili veštački vakcinacijom. Aktivira se posle jednog do više dana, a u slučaju veštačke imunizacije taj proces može da traje nedeljama i odvija se u više faza. Nakon kontakta sa antigenom OSTAJE SEĆANJE na taj agens.
Osnovne ćelije imuniteta osim fagocita-leukocita su limfociti, koje primarno luči koštana srž. Tri su tipa limfocita: B-limfociti, T-limfociti i NK ćelije. Nalaze se u cirkulaciji iz koje deluju na antigene u napadnutim tkivima i ćelijama. Limfociti su nosioci memorijskog imuniteta, koji može da se aktivira i posle više godina ili čak doživotno pri ponovnom susretu sa antigenom koji prepoznaju!
Humoralni (dobio ime zato što se nalazi u telesnim tečnostima-latinski humor znači terčnost) imunitet i celularni - ćelijski imunitet su vrste stečenog imuniteta.
HUMORALNI imunitet se bazira na proteinima koji se zovu ANTITELA i proizvod su takozvanih plazma ćelije (poreklom od B-limfocita), zato se naziva još i imunitet posredovan antitelima. Antitela neutrališu mikroorganizme i njihove toksine. Savršenstvo imunskog sistema pokazuje i neka istraživanja, koja su pokazala da organizam može da sintetiše-luči milijardu milijardi (1018)-kvintilion-E (eksa) različitih antitela! Dakle, kada je organizam „napadnut“, povećava se broj antitela, kako bi se odbranio. To nije uvek moguće bez pomoći lekova, pre svih antibiotika. I u slučaju imunizacije u cirkulaciji se povećava broj antitela u odnosu na infektivni agens protiv koga je izvršena vakcinacija. Kasnije se njihov broj smanjuje i/ili potpuno nestaju, a odbranu u slučaju sledećeg istog agensa, preuzimaju memorijske ćelije (ne mora uvek i ne u potpunosti).
CELULARNI imunitet dominantno se ispoljava dejstvom T-limfocita i obezbeđuje odbranu od unutarćelijskih mikroorganizama, tumora i učestvuju u odbacivanju transplantata.
U kontekstu tekuće pandemije COVID-19, pošto se radi o virusu, na koje ne deluju antibiotici, a specifični antivirusni lekovi su tek razvijaju i neki su već ograničenoj primeni ili poodmakloj fazi ispitivanja, antitela su ključna, kako prirodno stečena prebolevanjem, tako podstaknuta vakcinom. Dokazano je pozitivno dejstvo memorijskih limfocita, ali i limfocita - T „ubica“, posebno za Omicron soj, pa čak i aktiviranje nekih epitelnih ćelija! Dakle, zaštita i odbrana od COVID-19 je na nivou celokupnog stečenog imuniteta-humoralnog i celularnog, što je i očekivano pošto su virusi sposobni da se razmnožavaju samo u živim ćelijama domaćina (parazitski način), jer nemaju osobine živog organizuma.
Autor: Prof. dr Miroslav M. VRVIĆ
Naučni savetnik
Rukovodilac Sektora za istraživanje i razvoj
„GOLDFOOD 2020“
1 Zapamti dobro (lat. nota bene- N.B.): Neznatan broj mikroorganizama su patogeni - izazivaju bolesti, dok je gro njih koristan za svakodnevni život (kiseli kupus, jogurt, kvasac, pivo, vino, antibiotici, neke vakcine, biogoriva,...)!
2 Svima su poznati krajnici, kao limfne žlezde, koje su prvi odbrambeni bedem respiratornog sistema, ali i ponekad otekle žlezde, najčešće usled neke infekcije, na vratu, pod pazuhom u preponama.
3 Engl. Natural Killer Cells - NK ćelije.
IZJAVA: Ovaj tekst proizašao je is pregleda naučno-stručne literature, dugogodišnjeg iskustva autora i njegovih opažanja. Sve navedeno ima jedino za cilj da informiše potencijalne korisnike bez namere da daje preporuke ili savete!